U glavnoj borbi večeri Vitali Kličko je branio titulu šampiona sveta u teškoj kategoriji i odbranio je nokautiravši u desetoj rundi Poljaka Alberta Soznovskog, dok je srpski bokser Nenad Borovčanin jednoglasnom odlukom sudija pobedio Afrikanca Rejmonda Očijenga.
Stadion fudbalskog kluba Šalke sinoć je bio ispunjen do poslednjeg mesta, ali ne zbog fudbalske utakmice, već zbog profesionalnog boksa!
Bila je to nezaboravna noć sporta i šou programa u organizaciji KMG-a (Kličko Menadžment Grupa) kojoj je prisustvovalo 60.000 gledalaca, a u direktnom televizijskom prenosu u preko 100 zemalja iz celog sveta sa više milionskim auditorijumom.
Kličko je još jednom potvrdio da je nabolji teškaš na svetu, a Nenad Borovčanin napravio još jedan važan korak u svojoj karijeri i po ko zna koji put uspešno prezentovao srpsku zastavu celom svetu.
“Ovo je treći put da boksujem u predborbama braći Kličko, ali prvi put u direktnom internacionalnom TV prenosu, što je za mene bio motiv više da pobedim. Potrudio sam se da na najbolji mogući način prezentujem srpski sport, što ću se truditi da radim i u budućnosti. Protivnik mi je bio najteži u dosadašnjoj karijeri, što govori i njegov skor od 21-u pobedu, od čega 17 nokautom, ali i najslađa pobeda koja mi donosi veliki broj bodova na svetskoj rang listi. Sledi odmor do srede kada nastavljam treninge po planu i programu mog novog trenera Frica Zduneka, kako bi što spremniji dočekao početak avgustovskih priprema sa njim. Cilj mi je da u ovoj godini osvojim neku od prestižnih titula i budem korak bliže do samog svetskog vrha. Predstoji težak period treninga, ali bez velikih odricanja nema ni velikih rezultata", rekao je naš udarač Nenad Borovčanin.
Kličko i Borovčanin su se zajedno pripremali na Tirolu u Austriji gde ih je trenirao čuveni bokserski trener Fric Zdunek. Kličko je odbrano titulu, a Borovčanin na pravi način opravdao njihovo poverenje i iskoristio šansu da bude deo Kličkovog tima.
Posted to Generalna
12/12/2010
Edit
Mike Tyson
-Iako je zlatno doba boksa bilo 70-ih, najopakiji, najbrutalniji i najkrvožedniji borac pojavio se krajem 80-ih. Mike Tyson zadnji je bokser koji je uspeo osvojiti naslov svetskog prvaka u svim bokserskim organizacijama, a budući da je to napravio s 20 godina, postao je i najmlađi bokserski prvak teške kategorije.
Ne postoji pravi opis Tysonove borbe, on je samo dolazio i tukao sve koji mu se nađu na putu, bili to protivnici ili sudije u ringu i u to vreme bio najopasniji živi čovek. Pojas je držao od 1987. do 1990. kada je počeo njegov put prema dnu. Prvo je izgubio titulu, zatim je osuđen jer je tukao i ženu, a priliku za povratak na tron nije imao sve do 1995. jer je završio u zatvoru zbog silovanja.
Nakon zatvora Tyson se ponovno bacio u bokserske vode, ali nije više imao ni snagu ni brutalnost kojom je do tada nokautirao protivnike, pa je skoro sve borbe ili izgubio ili bio diskvalifikovan.
Posted to Generalna
12/12/2010
Edit
George Foreman
George Foreman zaokružuje veliku trojku koja je vladala boksom 70-ih godina. Titulu svetskog prvaka prvi put je osvojio 1973. nokautiravši Joea Fraziera i nakon te borbe je ušao u istoriju kao jedan od najbrutalnijih udarača.
Jačina udaraca mu je bila tolika da je neke protivnike znao udarcem odići s poda. Titulu je držao manje od dve godine, kada ju je na velikom spektaklu Rumble in the Jungle morao predati Muhammad Aliju.
Foreman se 1977. povukao, ali se početkom 90-ih vraća u ring kao 40-godišnjak. Da nije samo stari bokser, dokazao je 1994. kad je nokautirao Michael Moorera i s 45 godina postao najstariji svetski prvak.
Posted to Generalna
12/12/2010
Edit
Joe "Smokin" Frazier
Vrhunac Frazierove karijere dogodio se u drugoj polovini 1968. kada je dobio priliku da se bori za ispražnjeno mesto svetskog prvaka. Borbu je dobio, ali mu titula nije priznata sve do 1970.
Kako su mu mnogi osporavali titulu, jer ju je osvojio bez da je pobedio Muhammad Alija, Frasier je iskoristio priliku da se sukobi s njim već 1971. čim je Ali dobio dozvolu za borbu. Nakon borbe, koju mnogi proglašavaju borbom veka, obojica su završila u bolnici na nekoliko nedelja, a Fraizer je ostao prvak.
Titulu je držao sve do 1973. kada ju je izgubio od Georgea Foremana. Frazier se pokušao vratiti na tron 1974. i 1975. oba puta protiv Alija, ali u oba pokušaja Ali je izašao kao pobednik, a oba borca su završila u bolnici.
Posted to Generalna
12/12/2010
Edit
Cassius Clay – Muhammad Ali
-Jedini trostruki svetski prvak, osim što je verojatno najpoznatija osoba u boksu, 1999. proglašen je i sportistom veka. Naslov svetskog prvaka prvi put je osvojio 1964. nakon čega je prešao na islam i promenio ime u Muhammad Ali.
Zbog neslaganja s odlaskom u vijetnamski rat titula mu je oduzeta 1965. a ponovno ju je osvojio dve godine kasnije od Ernie Terrella u borbi koja je poznata kao najbrutalnija u istoriji boksa.
Naime, Ali nije nokautirao Terrela kad je imao prilike, već ga je ostavljao na nogama 15 rundi kako bi ga mogao što više da ga tuce. 1968. oduzeta mu je dozvola za borbe, pa je ponovno izgubio titulu. Tri godine kasnije ponovno dobija dozvolu za borbu, ali ne uspieva da osvoji i titulu od Joe Fraziera, nego mu to polazi za rukom tek 1974. kada je nokautirao tadašnjeg svetskog prvaka Georgea Foremana. Titulu je prvi put izgubio u borbi tek 1978. ali ju je već iste godine vratio i povukao se u mirovinu kao svetski prvak.
Posted to Generalna
12/12/2010
Edit
Rocky Marciano je bio bokser Italijansko-Američkog porekla (nešto kao filmski Roki ) i bio je svetski prvak u teškoj kategoriji u periodu od 1952.g do 1956 godine..Profesionalnim boksom je počeo da se bavi 12 jula 1948 godine a izašao je iz njega 1952 godine kao nepobeđen.Ono što je zanimljivo je to da Rocky nije imao ni jedan poraz i ni jednu nerešenu borbu.90% svojih borbi je završavao knock-outom. Stil borbe je bio sličan kao i kod filmskog Rokija,dakle nije imao neku tehniku, niti je bio neki udarač ali je imao takvu srčnost da je mogao da istrpi udarce i pritom da na kraju nokautira protivnika.
Posted to Generalna
11/15/2010
Edit
-"He can run, but he can't hide"..
-Ovo je bila čuvena uzrečica Joe Louisa, ili ti poznatog i kao Crni bombarder. Smatra se jednim od najvećih i najboljih boksera u teškoj kategoriji što i opravdava titula iz 2005 godine koju mu je dodelio Bokserski istraživački centar za najvećeg i najboljeg teškaša svih vremena. Bio je svetski prvak od 1937g. do 1949. godine i tu titulu je držao punih 12 godina. Imao je 25 uspešnih odbrana titule i povukao se iz boksa kao neporaženi svetski prvak. U vreme kada boks nije bio popularan on mu je podigao popularnost i smatrao se za poštenog i vrednog borca u vreme kada su tim sportom dominirali kockarski interesi. Preminuo je 12. aprila 1981. godine.
Posted to Generalna
11/14/2010
Edit
Zašto je boks bio toliko popularan u celom svetu tokom celog 20. veka i zašto su za njegove zvezde znali svi uzrasti celoga sveta?
Za razliku od većine sportova, boks je gotovo uvek imao onog jednog, najjačeg, najbrutalnijeg, onoga koji je obeležio svoje razdoblje i bio sposoban jednim udarcem protivnika da izbaci iz ringa.
Kao sport, boks postoji mnogo godina. Kao moderna sportska disciplina zaživeo je još početkom 18. veka, a većina današnjih pravila i podela na težinske kategorije ustanovljena su sredinom 19. veka u Engleskoj.
Procvat popularnosti došao je tek početkom 20. veka i osnivanjem NBA (kasnije WBA) bokserske organizacije koja je dala svetske prvake teške kategorije, borce koji su se pamtili i nakon svrgavanja sa trona.
Iako je danas najčešća slika završetka bokserskog meča slika sudija koji mozgaju o tome kome je pripala pobeda, uz zvezde koje su postojale u 20. veku, sudijske odluke su bile retkost. Slika koju želimo gledati je ona na kojoj jedan borac pobjedonosno napušta ring, dok drugoga iznose iz njega. Evo i ljudi koji su tu sliku često pretvarali u realnost.
Jack Dempsey
Prvi pravi priznati svetski prvak teške kategorije. Još kao klinac je pobegao od kuće i počeo se čeličiti na ulici, da bi s tek napunjenih 26 godina postao svetski prvak.
Bio je prvi poznati knock-out artist, a slavu mu je doneo njegov prepoznatljivi knock-out u prvoj rundi - tako se završavala većina njegovih borbi. Popularan je bio zbog svoje agresivnosti i kiše udaraca kojom je znao zasuti protivnika. Svetsku titulu je osvojio upravo tako što je protivniku polomio vilicu, jagodične kosti, rebra i izazvao gubitak sluha na jednom uvetu. Titulu je izgubio 1926. (nakon sedam godina uspešnih odbrana) od Gene Tunneya...
Posted to Generalna
11/14/2010
Edit
Za njega kažu da je mogao da prebije bilo koga čak i kad je bio mrtav pijan. A bio je pijan kad je bio budan. Džon L. Saliven, punokrvni Irac, pijanac i covek nezgodne naravi, bio je prvi neprikosnoveni prvak sveta u boksu u teškoj kategoriji, u onom pravom boksu, sa rukavicama. A pre toga bio je poznat kao najjaci na svetu u pesničenju na stari nacin - bez rukavica.
Tuča je bila nešto najnormalnije za malog Džonija, dete iz irske radničke porodice rođeno 1858. u Bostonu. Otac mu je bio pijanac i kavgadžija, a mališa isti tata, samo malo jači. Figuru je nasledio, kažu, od majke, koja je bila snažna, sirova Irkinja, kao od brega odvaljena. Kada je imao 20 godina, u jesen 1878 g., Džoni, vec prekaljeni pesničar, i njegova ekipa ušli su u Operu u Bostonu. Tamo se našao lokalni siledžija po imenu Džon Skanel, koji je izazvao "bostonskog snagatora", kako je Džoni već bio poznat. Pošto je u publici bilo mnogo dama, a Džoni je prema njima uvek bio savršeni džentlmen, skinuo je sako i zauzeo gard. Sve po pravilima. Ali onda, kad ga je Skanel bez najave udario po nosu, izgubio je pribranost i krenuo da leši zlosrećnog siledžiju. Tukao ga je, kažu svedoci, dok se ovaj pomerao.
Legenda je rođena. Saliven je shvatio, posle reakcije okupljenih, da bi mogao da zaradi pare od pesničenja. A, hvala Bogu, pesničenje je tada u Americi bio najpopularniji sport. Za svega tri godine Saliven je došao do vrha. Prebio je svakog ko mu je stao na put i pojavio se u "Heri Hils dens holu", svetilištu za borbu pesnicama. Nešto poput današnjeg "Medison skver gardena". Tamo je tokom 1881. godine nudio 50 dolara svakom ko je mislio da može da izdrži cetiri runde s njim, ali svi su padali, uključujući i Stiva Tejlora, prekaljenog šampiona, koji je jedva pregurao prvu i bio "ubiven" u drugoj.
A tada sledi odlucujuci korak: susret sa Pedijem Rajanom, još jednim Ircem, za titulu šampiona u pesnicenju golim rukama. Mnogo se ljudi kladilo na ovu borbu, a svi su bili razočarani ishodom, jer je Saliven, sa svojim stilom "idem napred sa svojih 95 kila (bez grama sala) i bijem" pobedio u devetoj rundi (runde su tad trajale po oko minut). U sledecih deset godina Saliven, iako sada vec hronični alkoholicar (litar viskija svakog dana, bez izuzetka) titulu je odbranio više od trideset puta, a pijani Džoni je sada nudio hiljadu dolara onome ko izdrži cetiri runde. Niko nikad nije izdržao četiri runde. Još jedna razlika: sve ove borbe su bile sa rukavicama. Baš kao danas. Od Džona Salivena i ovog vremena pocinje era modernog boksa: promoteri, veliki novac, medijska halabuka, prepune hale... Sve je već bilo tu... A Saliven je znao, samo za godinu dana, da zaradi i do 100.000 dolara (tadašnjih dolara). Ono što je još neverovatnije je činjenica da je sav taj novac Saliven - popio.
Najveci meč u Salivenovoj karijeri desio se 8. Jula 1889. godine, kod Ricburga u Misisipiju. Susreo se sa Džonom Kilrejnom, borcem koji je u proteklih nekoliko godina izgradio veliku karijeru, pobedivši i velikog engleskog šampiona Smita, koga su mnogi smatrali prevelikim zalogajem za sad alkoholom nacetog Salivena.. Ipak, tri hiljade ljudi, koliko se sakupilo da gleda borbu, videlo je Irca spremnog kao nikad pre, ljudi oko Salivena uspeli su da dobiju borbu sa alkoholom i za meč sa Kilrejnom spreme ga kao nikad u životu. Posle dva i po sata bespoštedne tuce, sada opet bez rukavica, Kilrejnov menadžer je predao meč. Saliven je posle meca rekao da više nikad nece da se bori goloruk. Smatra se da su se posle ove njegove izjave svi buduci mečevi boksovali u rukavicama.
Kraj Salivenove karijere došao je 1892., kada je, posle mnogobrojnih mečeva i pobeda, naleteo na "džentlmena" Džima Korbeta, borca sa kakvim se dotad nikad nije sastao: pametnog, veštog, školovanog boksera koji je pesničenju pristupao poput naučnika. Vec ostareli Saliven je napadao i napadao, ali Korbet je lako izbegavao gromovite pesnice, da bi Džonija, kad ga je propisno izmorio, i nokautirao, u 21. rundi.
Bio je to prvi i jedini poraz legende - Džona L. Salivena.
Posted to Generalna
11/11/2010
Edit
Dakle na Tajlandu je već duže vreme zastupljena ova vrsta spora,tj neka verzija boksa..Čudno ali i zanimljivo..Borci ulaze u ring i tu se obračunavaju sa kraljevskim kobrama, jednim od najopasnijh životinja na svetu.Njihov otrov napada nervni sistem i može ubiti i slona..
Pravila igre: U blizini nema lekara koji vam može pomoći jedino protivotrov,koji je mešavina limunovog soka i lišća jedne egzotične biljke. A da ni to nije neka zaštita govore tri smrtna slučaja koja su se dogodila prošle godine. Sport je nastao iz seoskih običaja gde trgovci na "sajam" donose kraljevske kobre kako bi privukli turiste i tada osmislili ovu disciplinu.
Evo i snimka kako to izgleda: http://www.youtube.com/watch?v=eG6KmA8lT7M
Posted to Generalna
11/11/2010
Edit
E sad nakon prethodnih zanimljivih cinjenica evo nešto malo i o samoj istoriji boksa..
-Prvi poceci boksa datiraju još od davne 688 god. p.n.e. kada je uveden kao disciplina na Olimpijskim igrama, u okviru pankrationa (mešavina rvanja i boksa). U novije doba pojavljue se u Engleskoj dok se za njegovog osnivaca smatra Dzems Flag 1719 god. Na samom pocetku borbe su se vodile golim rukama i to sve do 1889, nakon toga uvedene su borbe samo sa rukavicama. Medunarodni bokserski savez osnovan je 1911 god. a za amatere 1920 god. Bokserska pravila su se dosta menjala, pravila novijeg doba nastaju u 18. veku koja su definisala prostor za borbu, zabranjivala udarce ispod pojasa, udarce glavom, itd. 1867. godine je Markiz od Kvinsberija objavio sistematizovana pravila borbe po ugledu na ta Londonska pravila, te se danas ta "Kvinsberi" pravila smatraju prvim službenim bokserskim pravilima. Ta pravila su oznacila trajanje rundi od po tri minuta, velicinu ringa, zabranila udarce ispod pojasa, itd. POstoje dva osnovna pravca u boksu: profesionalni i amaterski. Profesionalnim boksom upravlja nekoliko razlicitih bokserskih federacija..svaka federacija ima svoja specificna pravila iako su ona u osnovi veoma slicna prvobitnim.
Posted to Generalna
11/01/2010
Edit
Malo da probijemo led (ovo mi je prvi članak)..evo par zanimljivih stvari koje će vas zasigurno iznenaditi..
Dosta ljudi smatra da je boks agresivan, opasan i u suštini sport koji je skoln povredama..medjutim Američki lekari su nekoliko godina unazad istraživali temu koji su to najopasniji sportovi i koji su to sportovi gde dolazi do raznih povreda i došli su do ove liste od 10 najopasnojih sporotva..pogledajte..
1. Prvi na listi je verovali ili ne BOĆANJE- Kad čujete za boćanje verovatno prva pomisao jeste " penzionerski sport", međutim u ovom sportu prilikom bacanja kugle dolazi do raznoraznih povreda a da ne spominjem da svake godine na terenu život izgubi oko 1000 osoba.
2. SKAKANJE PADOBRANOM- Ovo je već sa razlog opasan sport, svi znamo šta se dešava kad se ne otvori padobran..od kako je postao masovan sport u proteklih 30 godina zabeleženo je 175 smrtnih slučajeva.
3. JAHANJE- Na 100.000 jahača koji zvanično nastupe na raznim takmičenjima u proseku strada njih 128 dok je povreda konja znatno veća.
4. GOLF- Prema nekim statistikama golf je opasniji od većine borilačkih sportova. Na golf igralištima godišnje u proseku život igubi oko 1000 ljudi a od ovog broja 5% je prouzrokovano udarom groma.
5. ALPINIZAM- Penjanje po stenama je vrlo opasno a ukoliko dođe do povrede, alpinisti dosta dugu čekaju da im se ukaže pomoć jer zbog nezgodnog terena ne može da stigne ili se ni ne pojavi.
6. PECANJE- Kod ovog sporta veoma često se dešava da neka riba jako povuče, pecaroš upadne u vodu i utopi se.
7. VOŽNJA MOTORA- Na moto trkama dogode se mnoge tragedije. Zbog velike brzine motociklisti imaju veliku šansu da izgube život, a ukoliko prežive pad, povrede znaju biti vrlo teške i praćene trajnim invaliditetom i smrtnim ishodom.
8. NASTUPI ČIRLIDERSICA - Ove atraktivne devojke imaju zadatak da animiraju publiku, ali malo je poznato da jeovo vrlo opasna sportska disciplina. U Americi je 2008. zabeleženo više od 20.000 povreda prilikom navijanja. Tako da je statistički gledano, veća verovatnoća da se na ragbi utakmici povrede navijačice, nego sami ragbisti! Najčešće su u pitanju slomljeni udovi, ali često se dese i težke povrede kičme.
9. RONJENJE - Ovo je prilično opasna rekreacija i sport, jer usled nepridržavanja pravila može da dođe dodekompresije koja uzrokuje trajno oštećenje mozga i pluća. Najopasnije je ronjenje u pećinama, jer se na dubini od 30 metara u potpunom mraku lako gubi orijentacija i dolazi do panike.
10. RAGBI - Deluje kao prilično ekstreman sport, mada nije tako klasifikovan. Svaki igrač na ragbi meču pretrpi više povreda nego u drugim timskim sportovima, a radi se uglavnom o iščašenju ili pucanju mišića i slomljenim kostima.
Zanimljivo je da se među 10 najopasnijih sportova na svetu, nije našao nijedan borilački sport ili sport na snegu i ledu, mada su i tamo povrede isto tako vrlo česte.
Ukoliko niste primetili BOKSA nema na ovoj listi...a što se tiče smrtnih slučajeva u Boksu, od drugog svetskog rata pa do 2007 godine registrovano je 923 smrtnih slučajeva u profesionalnom boksu.
Posted to Generalna
11/01/2010
Edit
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
Posted to Generalna
10/18/2010
Edit
